„СРБИЈА - Национална ревија”, број 80
РЕЧ ПРЕ
Ми се баш навадили. У кратком предаху између два таласа, зна се већ чега, направили смо још један број. Нисмо трчали лажиране трке, нисмо носили маске, нисмо држали дистанцу према свом послу. Склопили смо малу антологију најлепших места у Србији, по избору блога „Мој свет у боји”. Горе изнад Тошиног бунара пронашли смо онај „кућерак у Срему”. Посетили Гору и Горанце. Били у Музеју књиге и путовања. Обележили осамдесету годишњицу рођења Слободана Ракитића, великог српског песника. И још много тога. Та никада више нећемо правити осамдесети број овог магазина. Никада више. <
САДРЖАЈ
Пролог
ЧАР НАМЕШТЕНИХ УТАКМИЦА
О врагу и шали
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА У КУЛИ НА ГАРДОШУ
Градови, мандале
Објектив
БЛОГ „МОЈ СВЕТ У БОЈИ” ДРАГИЦЕ ЂУРАН ПРЕДОЧАВА НАМ СВОЈ ИЗБОР НАЈЛЕПШИХ МЕСТА
Србија под њеним шеширом
Није допустила да боље познаје туђе земље него сопствену. Путује по Србији и на свом блогу објављује путописе, фотографије, савете, информације, предлоге за путовања и за размишљања. Специјално за ову прилику, у предворју лета 2020, пред нама је један Драгичин мали антологијски избор. Чак и кад је реч о веома познатим местима, њен угао посматрања чини их новим и другачијим
Варошарије
ОД ЗЕМУНА, ПОДНО БЕЖАНИЈСКЕ КОСЕ, ПРОГАРСКИМ ДРУМОМ
Тоша и његове бунарџије
Није та улица, у XVIII веку, добила име по бунару него по кафани. Тамо докле се докотрљала његова винска бачва пуштена са брега, земунски велетрговац и фабрикант Теодор Апостоловић јесте ископао бунар. Убрзо је поред никла кафана „Тошин бунар”, постала чувена и одржала се до данас. Горе на брегу били су виногради, а у њима и онај опевани „кућерак у Срему”. Многи Земунци, богати и сироти, славни и непознати, радо су долазили. И цео тај крај, још за живота кир Тоше, прочу се као Тошин бунар. Кафана је само два пута у својој историји затварана, а улица само два пута мењала своје име. Накратко
Пише: Милош Лазић
Мостови
НЕОБИЧНА ОБЛАСТ И НАРОД НА ТРОМЕЂИ СРБИЈЕ, СЕВЕРНЕ МАКЕДОНИЈЕ И АЛБАНИЈЕ
Горанци
Бројни историјски извори и научни аргументи упућују на то да су ови аутентични горштаци пре исламизације у Отоманском царству били Срби. Цар Душан помиње их 1348. у оснивачкој повељи манастира Свети Арханђели. И данас говоре старосрпским, уз наносе других језичких утицаја. Тамо, у Гори, у својој котлини на ободима Шаре, сачували су живописне обичаје, културу и непомућену свест о свом идентитету. Многи од њих раде у Београду и сваког петка путују кући. На жалост, од успостављања међународног протектората на Косову и Метохији, 1999, иселило се око 65 одсто Горанаца
Текст и фото: Мина Бајрами
Бележница
АЛТЕРНАТИВНИ ВОДИЧ КРОЗ БЕРЛИН
Град који корача уметношћу
Берлин је споменик историје и центар политичке моћи, рај за јапије, хипстере, клабере, гастрономаде, џогере, походнике недељних бувљака, острво музеја, салон модерне архитектуре, подијум уличних свирача, европска престоница графита… Сећа се он и својих великих идеја, оних о којима не прича често и са сваким, али дошљаке данас плени надасве својом смелом креативношћу, оригиналношћу и слободом
Текст и фото: Драгана Барјактаревић
Ризнице
„АДЛИГАТ”, НЕОБИЧНО УДРУЖЕЊЕ И МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ
Чаролија звана књига
Ту библиотеку стварале су генерације породице Лазић, почев од XVIII века. Књиге су проношене кроз ратове, револуције, сломове низа држава. Чуване и даље сакупљане. Круну свега тога обликовао је Виктор Лазић, основавши Удружење „Адлигат”. Данас оно чува више од милион библиографских јединица, више десетина хиљада раритета, колекције новина, грамофонских плоча, филателије, нумизматике... Ту су легати низа великана српске културе. А наћи ћете и књиге од пиринча, костију, палминог лишћа, слоновог измета, козје коже, свиле... И све то доступно нам је у изванредном Музеју књиге и путовања
Пише: Гордана Симеуновић
Подухвати
ПОВОДОМ НЕДАВНЕ ИЗЛОЖБЕ „СРПСКА ЦРКВА, РУСКА РУКА” У БЕОГРАДУ
Незаборавни процват беле идеје
На изложби и у обимној пратећој студији предочене су „православне цркве и капеле у Србији из опуса руских архитеката емиграната”. Уз архитектуру, обрађени су и живопис, иконопис, вајарство, дуборез, научни и културни доприноси. Било је ту посве изузетних стваралаца, великих имена. Словенски и православни дух, Нова Византија и широки видици прожели су велику обнову изранављених српских земаља. Тај замах трајао је само двадесет три године, а оставио је задивљујуће плодове
Пише: Дејан Ђорић
Стари мајстори
О ОСАМДЕСЕТОЈ ГОДИШЊИЦИ РОЂЕЊА СЛОБОДАНА РАКИТИЋА
Велики Чича српске поезије
Био је лиричар, један од највећих у свом добу. Његове основне теме: љубав, биће, манастири, Косово. Србија, са својим највишим вредностима, и српство у целини. У својој имагинацији ослушкивао је дамаре прошлости. У свему посвећен, одмерен и истинољубив, отмен, ширио је доброту и поверење. Био је још млад кад су га прозвали Чича. Можда због браде, мудрости, поузданости, неко по Дражи, неко од миља, но тако су га звали сви. У поезији, био је само један Чича. Ракитић
Пише: Драган Лакићевић
Арена
НЕНАД ЛАЛОВИЋ, ЧЛАН ИЗВРШНОГ ОДБОРА МОК-а, НАЈУТИЦАЈНИЈИ СРБИН У ТОЈ ВРСТИ СВЕТСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА
Искушења савременог спорта
У српском спортском чуду заиста постоји нешто што се не да измерити новцем, па чак ни логиком. Све наше слабости, и организационе и друге, стају у једну реч: дисциплина. Највећи проблем са којим се суочавамо у Србији је ниподаштавање знања и стручности. Тренери су потцењени, као и просветни радници, што не може донети ничега доброг. Данашњи свет је дуго почивао на ласкању самом себи и претераној самоуверености, а показало се да није у стању брзо да се снађе ни за обичне медицинске маске
Пише: Дејан Булајић
Здања
ГРАДСКА КУЋА У СУБОТИЦИ, РЕМЕК-ДЕЛО СЕЦЕСИЈСКЕ АРХИТЕКТУРЕ
Други век дивљења
Висок ниво урбанизма и градитељства, као и свевремени бисери архитектуре, увек су поуздани показатељи или весници културног процвата. Врхунац таквог процвата у граду на северу Бачке је његово централно здање и симбол, раскошна сецесионистичка палата са неколико дворана, више од сто соба, преко пет стотина прозора и врата, један велелепни борхесовски лавиринт и званично једнa од седам најчудеснијих грађевина у Србији
Пише: Драгица Бајић
Одредишта
ВРЊАЧКА БАЊА СПРЕМНА ЗА ОВУ ЛЕТЊУ СЕЗОНУ, ДРУКЧИЈУ ОД СВИХ
Море има алтернативу
Нова шеталишта, нови садржаји, нове могућности Гоча. А стара чар. Прве српске терме и нови аква-парк. Карневали, фестивали, манифестације високе културе. Лечење, забава, спорт, одмор. (...) Све је ту, чак и Новак Ђоковић, који је за део породичног одмора и припрема за наставак сезоне одабрао управо Врњачку Бању
Примери
РУМСКА СТРАТЕГИЈА ОБНОВЕ И РАЗВОЈА СЕ НАСТАВЉА
Ново лице града
Обновљено је централно градско језгро, али тако да се сачува аутентични изглед и шарм ове сремске вароши. Синули су трг, главна улица, фонтана, низ старих здања и важних саобраћајница... Настављено је улагање у вртиће, школе, систем за грејање... Предшколске установе у Руми су доступне свој деци и то бесплатно. За наредну школску годину најављено је и више деце него у овој. „Само нека се рађају, на нама је да они имају све што им је потребно”, каже Слађан Манчић, председник Општине
Пише: Миле Вајагић
Здравље
„МЕРКУРОВ” ВИРТУАЛНИ ИНФО ЦЕНТАР
Консултације од куће
Модерне технологије омогућавају да пацијенти и гости лекарске савете и одговоре на питања добију још док су код куће. Тако се могу обавестити и о свим правилима и процедурама боравка и лечења након пандемије ковида-19. „Меркур” чини све да одмор и лечење буду потпуно сигурни, угодни и плодоносни
Семе
ИНСТИТУТ ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО У НОВОМ САДУ НЕ ПОСУСТАЈЕ
Нови адути, стара озбиљност
Научни часопис „European Seed” је на своју листу двадесет најиновативнијих оплемењивача у семенарству уврстио и два стручњака новосадског Института. Најновија генерација хибрида кукуруза имала је одличне резултате у протеклих пет година. Настављено је и дугогодишње опредељење да се помогне Србима у јужној покрајини, пољопривредницима слабијег материјалног стања, врхунском спорту
